
Се смета дека, античкиот град Хркулан (уште познат како Херкуланеум) е основан од Херкулес. Градот функционирал како пристаништен град со сравнително малку број на жители (околу 4000 жители). Многу од богатите патрици во тој период доаѓале на одмор во Херкулан поради убавите пејсажи и глетки кон Наполитанскиот залив. Освен тоа, во градот се граделе вили, во сопственост на богати римјани, каде живееле со своите робови. По ерупцијата на вулканот Везув на 24 август 79 г., Херкулан бил целосно разрушен и останал затрупан 17 век.
Во 1709 г. еден од војводите на Елбоф, Емануел Морис, слушнал за локален жител, кој открил древни предмети и мермерни колони додека копал бунар на својот имот. Војводата решил да го купи тој имот и заповедал да започне раскопување на земјата и забрзано трагање на остатоци. Резултатите не отстапиле од барањето и пронајдените колони, мермерни статуи и други предмети, Емануел Морис ги искористил како подароци за своите пријатели и за украси за неговата вила Портичи. Пронајдените богатства биле многу добро зачувани.
The news of the discovery of such riches reached the king of Naples - Charles VII, who realized how dangerous the finds were, bought him off the property in order to discover everything that was hidden under the surface. Rumors that it was discovered in the ancient city of Herculaneum spread throughout Europe and placed it at the beginning of a trend in decorative art that was called Neoclassicism.
In 1997, Herculaneum entered the UNESCO list as an object of cultural and historical heritage of world importance.